TETRAGRAMATON

Četiri veka je stara svemoćna nauka i u sve to vreme takmiči se da preseče sve svoje venozne veze sa drevnim učenjima: sa svetim brojem Amonovim, sa četverostrukim telom sfinge, sa četiri životinje biblijskih proroka: Tele, Lav, Orao, Anđeo. Ta se podela nameće iz svih drevnih kultura svih kontinenata i uprkos svih analogija sa četiri elementa prirode (Materija, Energija, Prostor, Vreme) niko se nije setio da stvar bolje ispita…i samo neka se usudi jedan između nas.

Po neumitnom zakonu ljudskih zabluda jedni misle da je znak Bika na nebu kao predstavnik arhanđela i keruba koji su u času stvaranja igrali uz presto svevišnjega – drugi misle da je ime zvezdanom jatu dao neki učeni šaljivčina jer se grupice zvezda podsećaju na vola, zvezda Antares je oko njegovo…

U maju mesecu pod uplivom narastućeg Sunca iznenada jako cveta vegetativna priroda, raste ubrzano svaka ćelija organizma, budi se pubertet, otvaraju latice cveća…i ljudi koji su slikovno mislili predstavili su to piktogramom Bika, simbolom boginje Neit, koja i nije bila boginja nego ta reč u prevodu jednostavno znači – materija. I još dalje inicijator Sfinge je znao da će prva etapa Kavkaskih ljudi biti pubertet Egipta simbolizovan kultom zemlje – materije svetim bikom Apisom…

Čovek je krajnji proizvod sveukupnog napora prirode i njezina sva četiri sveta elementa temelj su naše svesti. Tome su srodna četiri osnovna pojma i zato se na četiri glavne krake redovno dele svi filozofski sistemi i pre Empedokla i nakon Ajnštajna.

U prvom redu Sunce je najjače uticalo na celi razvoj pa i na formiranje svesti i klasifikacije pojmova. Kad se već uspravio sisar i video nebo a spiralno produžila moždina kičme počeo je pratiti vreme i zapažati fenomene. Granulo sunce je budilo veselje, buđenje, bujanje, osećaj lepote, svojstva materije simbolizovano kasnije Bikom i Venerom.

Padajuće sunce je izražavalo tugu, rušenje, strah, razaranje, životne opasnosti, pojam sile – simbol Marsa Škorpije. Visinsko sunce podneva dalo je osećaj slobode, visine, sjaja, hrabrosti, individualnosti, upravo doživljaj prostora simbol Lava i Sunca.

Ponoćno sunce je ubistvena tajna, nedokučivo, očekivanje preporoda, pojam jučer i sutra, neuhvatljive tajne vremena, zapravo odatle i taj pojam simbolizovan čovekom – anđelom vodenjakom, vladar Saturn – bog vremena.

Zakonitosti dnevnog sunčanog hoda odgovara i godišnji: proleće je samo jutro godine, jesen je večer, leto je podne a zima je ledena noć. Svakako je moralo proći mnogo vremena dok je čovek analizirao svoju svest, dok je hod sunca povezao sa četiri glavna elementa prirode i dok je sve to izrazio sfingom i svetim brojem četiri. A nakon neke kataklizme evo proleti još stotinak vekova pa da na to pažnju obratimo…Ali pardon, ne spada to toliko  u običnu literaturu astrologije.