Bez Astronomije Nema Horoskopa

​

Baš zato je puk sačuvao samo tradiciju planetara i znamenja a retko nadareni se mogao upuštati u mučno sastavljanje horoskopa. Tek pred dva i po milenijuma astronomija je počela koračati : Anaksimandar, Heraklit, Erastoten, Hiparh, Aristarh, Ptolemej, Kopernik pa posle Kepler, Brache, Galilei, Njutn, Laplace i brzo prođe 25 vekova. Nova istraživanja napreduju kvadratom odstojanja vremena – a principi astrologije ostadoše isti, čak joj taj čitav napredak i ne smeta. Astronomi računom saznaju za nepoznata kretanja u svemiru, poznaju fizičke osobine dalekih zvezda, znaju za nevidljive ekstragalaksije, razne kvazare, perfektno računaju kretanja u prošlost i budućnost a sunčev sistem je bolje poznat nego anatomija ljudskog tela. Međutim na pomisao o astrologiji zapušavaju uši, iako bi neke stvari vrlo dobro došle za bolju spoznaju svemira.

Astrolozi s pravom vrše sve račune po starom Ptolemejevom sistemu gde se zemlja uzima kao centar svemira : mi smo na zemlji a ne na suncu i zanima nas odnos i ritam čoveka prema odnosu i ritmu nebeskih tela obzirom na zemlju. Za rad je predhodno potrebno poznavati tri koordinatna sistema :

Horizontni : Sever i Jug su glavne tačke koje osovinski presecaju okrug našeg horizonta. Najviša tačka nad glavom je Zenit, njemu nasuprot Nadir. Od istočnog kraja računamo podelu meridijana. Najveći uspravni krug se zove Meridijan. Položaj zvezda se označava visinskim uglom i azimutom.

Ekvatorski : Produžena zemljina osa daje nebesku osovinu a proširen ekvator daje nebeski ekvator. Od njega prema polovima računamo nebeske širine ili deklinacije. Od prolećne tačke računamo nebeske dužine ili rektascenzije, što se iskazuje stepenima ili satnim krugovima (1 satni krug = 15 stepeni).

Ekliptički : Sistem u astrologiji naročito važan. Sva tela našeg sistema dnevno prividno idu od istoka na zapad. Stvarno sunce se pomera na nebu dnevno za skoro jedan stepen od zapada na istok. Još bolje to se uočava na Mesecu koji svako veče odmakne za 13 stepeni prema istoku. Ona crta po kojoj prividno klizi sunce kroz godinu dana zove se ekliptika. Naprimer Sunce je 15 avgusta blizu velike zvezde Regulus i ne vidimo je. Mesec dana kasnije ono je oko trideset stepeni istočnije i zvezdu ćemo videti dva sata pre izlaska Sunca.

Kako je zemljina osa nagnuta za otprilike 23,30 stepeni toliko je nagnuta ravnina ekliptike prema nebeskom ekvatoru. Radi toga Sunce je u leto prividno na visini, zimi nisko na jugu. Najviša tačka je solsticij letni, najniža solsticij zimski. Početak proleća 21 marta Sunce je na raskrsnici ekvatora i ekliptike kao i početkom jeseni 23 septembra. To su četiri uskrsnice Sunca.

Položaj Sunca i drugih tela računamo od prolećne tačke u pravcu zapad – istok stepenima dužine ili longitude, a širine od ekliptike na sever ili jug izražavamo stepenima latitude. Odnosno dužine merimo za svaki znak 0 do 30 stepeni.