Meditacija u tarotu

Učenje da se prepoznaju simboli na intelektualnom nivou je samo prvi korak u nastojanju da se razume Tarot. Racionalno upoznavanje simbola i njihovog značenja ima svrhu da nas nauči jednom sasvim drugom jeziku. To je govor koji koristi naše drevno nesvesno i koji se ispoljava kroz snove, vizije, mitove, legende i bajke različitih kultura.

Poznata je činjenica da su naši snovi pre svega slikovni, a da je govor u njima više izuzetak nego pravilo. Rečenica izgovorena u snu nema značenje koje bi imala u budnom stanju, već je simbolična i predstavlja nešto sasvim drugo. Prikriveni “ jezik slika” je pre jezik intuitivnog nesvesnog nego logičnog svesnog uma. Zato taj simbolični, slikovni jezik, mora biti preveden na jezik svesnog uma.

Najbolji način da se ostvari taj proces naziva se meditacija, zato što nesvesni sadržaji ne mogu biti ispoljeni direktno u egocentričnom, svesnom umu. Ali to se može ostvariti posrednim putem, pomoću simbola koji su i sami jezik nesvesnog, u situaciji kada se utiša buka i žamor svesnog uma.

S druge strane, ako isključivo intelektualno proučavamo Tarot to je kao da posmatramo samo fasadu drevne i tajanstvene građevine. Možemo da steknemo samo površne i spoljašnje utiske. Ako želimo da zaista uđemo u njene misteriozne odaje, iznutra je iskusimo i doživimo, potreban nam je most koji će nas povezati sa nevidljivim svetovima. On se gradi kroz meditaciju.
Meditacija je posebna vrsta koncentracije, čija je svrha da povuče i privuče svu energiju, psihičku, mentalnu i emocionalnu, koja je obično rasuta zbog mnogobrojnih spoljašnjih faktora, i okrene je ka unutrašnjosti da istraži unapred određenu zamisao.

To može da izgleda kao veoma jednostavan proces. U suštini, on to i jeste, ali i nije, a za to postoje dva najuočljivija razloga.

Prvo, prosečna osoba ne koristi svoj um na naveden način, i ne pokazuje sklonost da ga rado upotrebi u tom smeru, pre svega zato što je um prosečne osobe veoma lenj, a precizno usmerena koncentracija, koja karakteriše meditaciju, predstavlja mnogo naporniji umni rad nego onaj na koji smo obično navikli.
Kao što je poznato svakoj osobi koja je pokušala da obuzda i usmeri svoj um, on je najviše nalik pokvarenom tv aparatu. Čas se emituje jedan program, već sledećeg trenutka pojavljuje se neka nepovezana vest, onda se emituje arhivski snimak iz prošlosti, zatim nadiru izmaštane slike, i tako u beskonačnost. Pravi besmisleni vašar.

Drugo, proces obrtanja uma ka unutrašnjosti i otvaranje kanala između svesnog i nesvesnog uma često ima neprijatne posledice.
Sada treba napraviti malu digresiju i razgraničiti neke psihološke pojmove. Čovek poseduje tri važne instance ličnosti. To su svest, podsvest i nadsvest.

Svest (Ja, Ego) predstavlja centar ličnosti i obuhvata sve one podatke kojima svesno baratamo i čije prisustvo

opažamo. Ego povezuje podatke i ostvaruje potrebe koje proizilaze iz različitih instanci ličnosti i spoljne

sredine.

Podsvest ćemo podeliti na dva nivoa:

1. Lično nesvesno (Ono, Id)

2. Kolektivno nesvesno

Lično nesvesno obuhvata:

1. Predsvesno. Sadržaje kojih čovek nije aktuelno svestan, ali ako mu zatrebaju može ih dozvati u

sećanje. Na primer, neki događaj od pre nekoliko meseci.

2. Instikte i refleksne reakcije.

3. Potisnute sadržaje i konflikte.

Dakle, neprijatna iskustva u meditaciji mogu nastati zato što je jedna od funkcija nesvesnog da skladišti lična sećanja i iskustva.

To znači da su naša dela i njihove posledice, reči i sećanja, na svesnom nivou davno zaboravljena iskustva, do najmanjih detalja zabeležena u ličnom nesvesnom, i mogu se u potpunosti izneti na svetlost svesti kada se barijera između normalne svesti i tog dela nesvesnog otkloni.

Na nesreću, sadržaji ličnog nesvesnog ponekad nisu baš prijatni. Oni su uglavnom zato i potisnuti, što su bili toliko bolni da ličnost nje mogla da se suoči sa njima. Da ih je doživela u potpunosti, ona bi se u psihološkom smislu dezintegrisala.

Ta bolna sećanja, konflikti i psihičke povrede i dalje postoje u ličnom nesvesnom i teže da prodru u svesni deo ličnosti. Ispoljavaju se u snovima i kroz čovekove iracionalne postupke i raspoloženja koja ni njemu samom nisu jasna. Na taj način, oni ga pritiskaju i ograničavaju, uslovljavaju njegovo ponašanje i ličnu slobodu.

Kroz meditaciju čovek prvo stupa u kontakt sa ličnim nesvesnim. Na taj način on je u prilici da se suoči sa potisnutim problemima i da ih doživi i razreši. To je bolno, ali je i lekovito.

Meditacija je prirodan i postepen proces, pa zdrava, zrela i stabilna ličnost ne treba da se plaši da će zbog meditavnih iskustava imati psihičkih problema. Naime, ličnost poseduje mehanizme koji propuštaju u svest samo malu količinu onoga što je potisnuto – deo po deo, tako da osoba može postepeno da stiče uvid u potisnuti problem.

Naime, “svakom se daje teret koji može da podnese.“ Ukoliko, naprimer, osoba tokom meditacije doživi sećanje na period u detinjstvu kada je bila odbačena ili povređena, ona će možda doživeti i katarzu u tom smislu da će neko vreme plakati ili biti duboko tužna i ožalošćena. Međutim, taj uvid će je ujedno i osloboditi,tako da će ona sada znati zašto je u nekim sličnim situacijama ili na mestima bila bezrazložno preosetljiva.

U svakom slučaju, veoma mali deo svesti stupa u vezu sa nesvesnim umom, te zato tehnika meditacije deluje vrlo blagotvorno, i može da pruži logično objašnjenje (i time zasvagda zaključi) neke naoko iracionalne reakcije i strahove koji napadaju i ponekad ozbiljno ometaju naš život. Ipak, njihovo osvešćivanje može biti bolno kao da su sveže rane.

Zapadni sistemi su, s druge strane, aktivni i prvenstveno magički. Oni koriste ritual kao mantre, madale i meditaciju, da usmere i kanališu aktivnost uma. Na ovaj način se postiže kontrola nad telom i umom, a volja se aktivira da bi istinsko sebstvo moglo da postane intergralni deo ličnosti.

Preporučuje se da se ova dva sistema ne koriste zajedno, bar ne dok se podrobno ne ovlada jednim od njih. Pre svega zbog mogućnosti da dođe do zbrke, neravnoteže i potiranja efekata meditacije.

Budući da je tarot prevashodno baziran na zapadnom hermetizmu, usvojićemo zapadni sistem meditacije.Srećom, to nije težak zahtev, jer se one mogu relativno lako naučiti. Prilagođene su zapadnom aktivnom načinu života i čovek ne mora da živi van sveta i da meditacijama posveti mnogo svog vremena.

Tehnika se mora pažljivo proučiti i redovno praktikovati. Dovoljno je 10-15 minuta svakog dana, najbolje na istom mestu i u isto vreme.

Za više informacija pozovite naš astro centar!.