Pluton – Pakao je mesto na zemlji

Belinda Karlsajl je pisala o tome kako je raj mesto na zemlji. Prva milijarda godina postojanja Zemlje se naziva Hadeon (Eon), nazvana po Hadu, grčkom izrazu za „pakao“. Džonatan Verner navodi da je „život nastao vaznesenjem planete iz pakla.“

Pluton je planeta povezana sa podzemljem, u helenističkim mitovima podzemlje je mesto na kome borave mrtve duše ali je integrisan u životni ciklus i saučesnik je ljudskog iskustva. Pakao je, dakle, u grčkoj tradiciji mesto na kome se iskustvo nastavlja a ne mesto patnje i mučenja, tako da je Had neutralni lik a ne zver koja muči grešnike. U grško podzemlje odlazile su sve mrtve duše, bez podele na pravedne i grešne, što dovoljno govori o tome kako je podzemlje deo života u smislu produžetka iskustava duše.

Pluton je drugi brat Jupitera kome je u podeli carstva pripao podzemni svet. U astrologiji on simbolizuje podsvesne strukture.

Osobe koje imaju mnogo planeta u znaku Škorpije (koja je direktno povezana sa Plutonom), naročito u osmoj kući natalne karte, su instinktivno podešene za psihički svet koji većina ljudi ne može da shvati. Had je nevidljivi receptor mrtvih. Etimologija grčke reči had upućuje na nevdiljivi svet, a to se u astrološkom pogledu odnosi na skrivena značenja, dubok uvid u nesvesne procese, intuitivno zanje o tome šta se dešava ispod površine. Neminovna teškoća koju donose ovakve sposobnosti su nemogućnost suočavanja sa ljudskom pokvarenošću koja ponekada ima strahovite razmere. Humanost je krhka i može lako biti korumpirana kako unutrašnjim tako i spoljašnjim porivima a osobe sa ovakvim aspektima u natalnoj karti imaju dar da prepoznaju zlo u ljudima, naročito loše ljude koji su na putu da postanu monstrumi.

Hekuba u grčkoj mitologiji je ona koja nalazi svoje mrtvo dete, simbolizuje dragoceni gubitak, kroz ratove ili progone, otkriva ljudskost potonulu na nivo životinje ili još gore. Svako ima potencijal da postane monstrum.

Zapažanje, osvetljavanje i prepoznavanje paklene oblasti ljudskih bića je ujedno i shvatanje šta može prouzrokovati pad u mračne dubine. Škorpije su karakteristične po tome što deluju kao da ne osećaju ništa upravo zbog toga što osećaju baš sve. Obrazac prebacivanja sopstvenih osećanja koja su nepodnošljiva (kao bol na primer) je odlika Plutona i Škorpije kao znaka. Škorpije se ponašaju kao da ih nije briga upravo onda kada im je do nečega stalo najviše. Škorpija štiti svoju intimu poput tvrdoglavog Kerbera. Carstvo Plutona je mesto na kome je pojedinac suočen sa sopstvenim demonima, čudovištima; to je tajanstvena strana psihe. Nesvesno, konfrontacija sopstvenih strahova i snage, su u domenu Plutona. A dobra strana te konfrontacije je u tome što se kroz smrt i uništenje ponovo rađaju mudrost i zrelost.

Hrišćanska tradicija o paklu govori na drugačiji način od antičke tradicije. Pakao je tu mesto patnje, i to samo za odabrane. Pakao je tu opisan kao mesto nastanjeno đavolima, prokletim duhovima, mesto ispunjeno beskrajnim mukama.

U grčkoj mitologiji smrt je predstavljena kao sestra sna ili ćerka noći. Had je deo ljudskih bića. On donosi nezasitu radoznalost i nagoni da se otvore zabranjena vrata. Hodanje tamnim hodnicima je samospoznaja. Tama je mesto na kome je začeo život. K.G.Jung je rekao: „ Ne postaje se prosvetljen zamišljajući figure svetlosti, već osvetljavanjem tame.“

Had/ Pluton je takođe poznat po svojim kvalitetima. Jedan od njih je prepoznavanje svega onoga što tinja u podvsesti, što deluje kao sahranjeno, pokopano, zaboravljeno, a što se afirmiše u pojavnom svetu. Zaboravljeno tako tinjajući postaje akcija. Čovek postaje autentičan tek otvaranjem kapija tame. Jedna od najvažnijh lekcija koja se može naučiti od Škorpiona je da se suočavanjem sa patnjom duh može izlečiti ili osnažiti, da se savladavanjem svega što tinja mogu osnažiti i drugi, da je to put uzdizanja iz pakla, koji, ako se ne pređe, osuđuje na večnu tamu.